Kad o slobodi progovaraš prvo mi pokaži svoju baštu. Onda te i slušam! Sve ostalo je tvoje pametovanje, deklarativ. Prenemaganje!

Kad o nezavisnosti progovaraš tako olako ne postujući težinu te reči, pokaži mi svoju baštu i poverovaću da je nosiš na leđima sa celom njenom tonom.

O dušama ljudskim pričaš?
Duše bi da lečiš?
Putokaz da budeš?
Pokaži mi baštu i videću koliko si sposoban iscelitelj!

Resurse u usta svoja stavljaš, a o njima učiš na internetu.
Ne živiš ih, ne dišeš, ne primenjuješ!
Ne huli, lažne mesije su nas i dovele do ovog stanja!

O slobodi Tvojoj se niko neće izboriti do sam Ti Čoveče, jer tvoja je muka, tvoj krst, tvoja nagrada.

I ne pokazuj mi voćnjak, njivu, okućnicu.
Baštu mi pokaži.
Ona će mi očitati sve o tebi.
Kako promišljaš resurse!
Kako doživljavaš tlo!
Koliko poznaješ biljke!
Kakav si roditelj, komšija, sestra/brat, čovek!
Koliko se zaista boriš za slobodu!

Čitajući rasporede u Tvojoj bašti čitam ti šta si mislio, jeo, šta voliš, koji ti je cilj, koliko uopšte znaš o slobodi, resursima i nezavisnosti.

Pokaži mi svoju baštu i kazaću ti kakav si čovek, a kao SA DLANA procitaću tvoju budućnost. I ne tvoju već i tvojih unučadi. Svaka linija plodoreda je jedna brazda na dlanu (tvoja linija života).

Planetu čuvaju mala polja, ne voćnjaci, ne njive, već bašte.

One još uvek glasno progovaraju o slobodi.