PODELA NA NEKOLIKO KUTIJA

Ljude delim u nekoliko kutija, tako mi je lakše.

KUTIJA SA ONIM NAPORNIM KOJE SAM ELIMINISALA IZ ŽIVOTA: oni stalno pojašnjavaju pre svega mene (uloge žrtve i taj njihov mizanscen) jer teška sam i ranjavam pa im lakše da pokazuju prstom na BAŠ TU TAČKU U MENI KOJA BOLI, uz dezintegraciju, pa integraciju svakog mog hromozoma i etiketiranje mog teškog mentalnog sklopa.

KUTIJA SA ONIM NAPORNIM KOJE PLANIRAM DA ELIMINIŠEM IZ SVOG ŽIVOTA: oni su prozirni jer sam naučila da kroz njih gledam i zamisljam prostranstva; uz njih maestralno klimam glavom uz potpuno odsustvo duha i prisvesti. I zanimljivo je!

KUTIJA SA ONIM KOJI KAŽU “ONA JE TAKVA”: oni koji s lakoćom nekog kome je stalo ili uopšte nije stalo do mene suštinski (jer te “stalosti” su precenjene i loše procenjene, pa je nebitno u priči) izgovarajući “ona je takva” pokazuju suštinsku ljubav prema čoveku uvažavajući komplentan njegov duhovni opus.

Sve kutije su pune, to je ta ravnoteža.

Probudih se zahvalna, kiša… jašta nego zahvalna.