Zašto podižeš voćnjak?

Biljana Banović, 26.12.2023.

Da bi postao voćar potrebno je da doneseš odluku. Danas, kada postajem voćar zaklinjem se da ću paziti i brinuti i biti dobar domaćin.

Sada, kad smo taj deo rešili izneću vam svoje iskustvo kao zbir učenja iz grešaka. Mene nije imao ko da nauči. Prvo, niko me nije shvatao ozbiljno jer sam žena, a drugo permakulturalna sam žena (čitaj za većinu frik).

Idemo u koracima, ili hajde da koračamo pametnije nego što sam ja to tada radila.

1. Postavi sebi pitanje zašto podižeš voćnjak. Da li želiš da proizvodiš rakiju? Da li želiš da prodaješ voće? Sadiš isključivo za jelo i da imaš voća toliko da ne kupuješ? Jer, nije ništa isto i ne ide sve u isti koš.

Ako želiš da prodaješ voće trebaju ti stone sorte koje mogu da izdrže transport.

Ako želiš da proizvodiš rakiju, kao što je radio tvoj deda (otresi, pa u bure nek provri, pa u kazan po tipu 2 u 1), tu možeš bilo koje sorte. Ali, ako hoćeš da proizvedeš ekselencije, čiste voćne rakije, onda situacija nije ista. Trebaju ti cepače, jer se ekselencije prave od čiste voćne kaše. Dalje, nije dobro da lako pucaju plodovi u kantama i da se gnječe jer se voće pere pre stavljanja u muljaču.

I sada kada si rešio šta želiš od voćnjaka i usput odlučio da proizvodiš i rakiju, vodi računa o sorti i količini. Da bi bilo uopšte isplativo da pokreneš stroj za proizvodnju rakije, bilo bi poželjno da imaš makar tri kotla puna, pa da sakupiš za prepek. Tako je važno da ti u voćnjaku izdominira upravo voćna vrsta za ovu svrhu. Zatim, izaberi sortu koju ćeš upotrebiti za proizvodnju rakije. Ako ne znaš koja je dobra sotra posavetuj se sa meštanima. Ali i tu je važno da ne pitaš lokalne alkose kojima je svaka rakija dobra, već one koji su istančanog ukusa i još uvek nisu potpuno izgoreli svoja nepca.

I ono što ti je najvažnije: od svih voćki se može napraviti dobra rakija.

Ali…

Ovde dajem još jednu fusnotu (zamisli je), važno je i to vrlo važno kada kom dospeva na destilisanje, jer je za dobru voćnu aromu najvažniji spor tok destilacije i teško se postiže usred avgusta. Makar je meni bilo teško.

Sada, kada sam te uputila kako da se napiješ idemo na važnu stavku…

2. Kako da izabereš sorte, ili ovaj deo mogu nazvati „ah ta Monilija“?

Postoje manje ili više tolerantne sorte na Moniliju, ali ne postoje otporne, bar ne u mojoj praksi, a ima 48 sorti šljiva. Recimo da svaku sortu poznajem „u bobu“. Ono što se pokazuje kod voća je da je u kišnim sezonama jako teško, ali uvek se izvuku sorte koje ranije dospevaju za berbu. Tako su se Stenley i Čačanka rana izvukle od Monilije jer su dospele kada njoj nije puno ugodno da eksplodira, a to je polovina avgusta. Već je ostale Čačanke zahvatila i to stepenovano više kako je odmicala berba. One koje uđu u sredinu septembra, kao što je Jojo, potpuno propadaju. Kod Monilije imate tretmane preslicom, pirikom, bršljenom… ali to je već druga priča. Pre nego što se odlučiš za vrstu voća uzmi u obzir i klimatske promene. Recimo ovako – smokve berem svake godine dok šljive svake četvrte. Prosta matematika kaže da ću za životni vek mojih šljiva imati 5 berbi, dok za životni vek smokve dobrih 50 sigurnih berbi. Može rakija i od smokve.

3. Kada si sagledao sve prethodno spreman si za voćnjak. Sada uzmi papir i olovku i napiši koje voćne sorte želiš da sadiš. Sa tim spiskom idi u najbliži rasadnik. Ne savetujem da rovariš po fb grupama i naručuješ onlajn već da odeš u pouzdan rasadnik koji posluje dugo, što znači i dobro jer tako je manja verovatnoća da će te prevariti. Tek kada ti oni daju spisak soti koje imaju (verovatno na sajtu) možeš da uđeš u priču o podlogama. Od podloge zavisi raspored biljaka.

4. Bio voćnjak treba veći razmak zbog prozračnosti pa je tako dobar i školski razmak za srednje bujne podloge od 6m. Pogledaj tabelu podloga u Učionici i na predavanju Kombinacija voćnjaka i bio bašte. Uzmi u obzir da odmah možeš imati i voćnjak i baštu bar dok voćke ne ojačaju i u sistemu permamodela.

5. Stare autohtone sorte su otpornije i ne zahtevaju nikakve tretmane. Ne moraš da ideš strogo u tom pravcu ali uvrsti procenat tih sorti u voćnjak.

6. Vodi računa o oprašivačima jer većina voćaka bolje rađa u društvu različite sorte. Tako se biljke bore protiv incesta. To je malo duža i mnogo lepa priča.

7. Vodi računa o turnusima jer ako želiš voće za produženu berbu sadi sortne turnuse (tabela u Čitaonici).

PROČITAJTE:
Prevencija svih gljivičnih infekcija u voćnjaku ili bašti.
Juha od preslice za zaštitu voćnjaka
Preparat protiv monilije, plamenjače i pepelnice