UPOZNAJTE PRIRODNI SERTIFIKAT ZDRAVE HRANE

O biljkama sam najvise naučila posmatranjem prirode. Nekako ti sve oko tebe govori šta da radiš, ali mi nismo naučeni na jezik prirode.

Posmatrala sam često ovce na ispaši. Iza njih uglavnom sve nestaje, ali mene je zanimalo zašto neke biljke redovno preskaču. Ispostavilo se da preskaču otrovne biljke ili one nejestive. Tada sam naučila koje su biljke u mom okruženju nejestive ili otrovne.

Posmatrala sam zečeve koji dolaze na imanje. Grickaju sve živo, kore mladih voćaka. Ali posmatrala sam i tuđe imanje i shvatila da njima ne prave probleme. U razgovoru sam uočila da su oni hemičari i da sve na imanju tretiraju hemijom. Zečevi biraju zdrave, čitaj ekološki uzgojene biljke, dakle najskuplje.

Pratila sam biljke u mojoj bašti i one u tuđim. Njihove su povrćke bile netaknute i kao iz izloga, dok su moje uvek izgrižene i s rupicama. Jedno vreme sam mislila da sa mnom nešto nije u redu, ali sam onda shvatila istinu: insekti biraju hranu iz bio uzgoja jer beže od teške hemije, čitaj pesticida.

Moje biljke su im LOGIČNO ukusnije i bezbednije.

Naučila sam puno o svetu oko sebe. Bića oko nas ne jedu otrove već zdrave biljke. Bića oko nas nam govore šta je jestivo. Ako sarađujemo sa svetom oko sebe onda imamo jasnu mapu kretanja po prirodi.

Tada sam i naučila da ako niko neće da jede tvoju biljku, nemoj ni ti. S njom nešto nije u redu.

I od tada na svaku rupičastu biljku punu ugriza gledam kao na “prirodni sertifikat o zdravoj hrani”. Daje mi ga sav vrli svet koji živi oko mene.

A biljke su čudovite i izbore se za sebe.

Čak i ne traže da brinete o njima.

Dobrovoljno su deo tih degustacija i uvek se oporave.

I samo je važno da vi ne odustanete od njih.

---