UZGOJ PRESADE – 5 NAJTEŽIH PROBLEMA

Uzgoj presade je tema ovog teksta, u kojem ću vam rešiti sve probleme koji vas mogu pratiti tokom cele sezone. Posebno ću se fokusirati na izazove koji nastaju kod decembarskog rasadnika. Ako prvi put čitate o ovoj temi, obavezno pogledajte prethodni tekst pod nazivom KAKO POSTAVITI DECEMBARSKI RASADNIK, kako biste znali o čemu se zapravo radi.

Pet problema prati decembarsku presadu:

• prerastanje presade,
• poleganje,
• tresetne mušice koje su zaista veliki problem,
• plesan koja se razvija na nivou zemlje, odnosno supstrata,
• smrzavanje biljaka.

Sve te probleme rešiću vam upravo u ovom tekstu kako biste imali na jednom mestu sva rešenja.

Za sve vas koji prvi put čitate tekstove Trag Biljke, ja sam Biljana Banović, začetnik sam nove oblasti u baštovanstvu koja se zove “Motivaciono biobaštovanstvo”, a mi smo “Trag Biljke”, jedna od retkih samoodrživih platformi i jedina edukativna platforma iz oblasti motivacionog biobaštovanstva. Na platformi okupljamo 20 zemalja i 2 kontinenta.

Više detalja o učešću na platformi Trag Biljke pročitajte u PONUDI

PRERASTANJE BILJAKA

Prvi problem koji vas čeka kod uzgoja decembarske presade jeste prerastanje biljaka. O tome sam pričala u Lekciji 1 i spominjala u prethodnoj epizodi. Ali ono što želim sada da imamo na jednom mestu jeste kako da sprečite prerastanje vaših biljaka.

Za početak, vaše posude ne smeju da budu plitke. Dakle, ako sejete u plitkim posudama, primera radi kupusarice, odmah računajte s tim da će one da “pobegnu” visoko. Kada biljke prerastu visoko, tada su sklone propadanju. Dakle, 50% šanse imate da izgubite presadu ako vam biljka ode visoko. Zato koristite duboke posude.

Kao što vidite, ovo je jedna klasična žardinjera, koju sam preporučila i u prošloj epizodi, zato što ima adekvatnu dubinu za vašu presadu.

Drugi način da sprečite prerastanje biljaka jeste da sejete retko. Nemojte da sejete gusto jer je biljka sklona visokom rastu onda kada doživi stres. Biljke doživljavaju stres kada nemaju adekvatne uslove za rast i razvoj.

Treći način da sprečite prerastanje biljaka jeste da vodite računa o setvi. Ovde je bitno iskustvo da biste znali kada ćete sve te biljke da iznesete napolje.

Vratite se na prethodni tekst i na temu plave zone. Ovo su biljke koje, čim niknu, moraju ići van, da rastu pod vanjskim uslovima. To znači na nižoj temperaturi i direktnom svetlu. Da biste to postigli, potrebno je odraditi adekvatnu setvu. Kako ćete obaviti setvu zavisi od vašeg iskustva – možete raditi naklijavanje na vati ili ubrusima, što je objašnjeno na kanalu.

U Lekciji 1 preporučila sam da napunite žardinjeru supstratom, zalijete, stavite ubrus preko, pošpricate ga čajem od kamilice i preko svega pospete seme. Zatim se postavlja folija kako bi se obezbedila adekvatna toplota. Kada se pojavi oko 10% klica, dodaje se 1 cm suvog supstrata preko njih, a potom se žardinjera izbacuje napolje. Ovo je ključan korak.

Možete raditi i direktnu setvu semena, ali čim se pojave prve klice, saksiju ili žardinjeru treba izbaciti napolje. Na taj način sprečavate prerastanje. Takođe, važno je znati brzinu klijanja semena, što je objašnjeno u prethodnoj epizodi i u “Nedeljniku”. Decembarsku presadu treba podeliti na dve grupe:

• semena koja nije potrebno svakodnevno nadzirati, poput: mrkve, peršuna, paštrnjaka i celera,
• semena koja zahtevaju svakodnevni nadzor.

Iako je decembarska presada smeštena vani, kada biljke razviju treći list, postaju sigurne od prerastanja i mogu se premeštati u toplije, dobro osvetljene prostorije. Na taj način, uz prisustvo toplote, biljke brže napreduju.

POLEGANJE BILJAKA

Drugi problem kod uzgoja presade jeste poleganje, najčešće izazvano gljivicama. Poleganje se manifestuje tako što biljke prvo prerastu, potom poblede i propadnu, često preko noći. Ako dođe do poleganja, odmah uklonite pogođene biljke i tretirajte površinu prirodnim fungicidima, poput onog sa belim lukom. Poleganje se može prevenirati higijenom posuda – one se peru, suše i dezinfikuju sodom bikarbonom. Pripremite rastvor (kašika sode na 300–400 ml vode), premažite unutrašnje zidove i dno posuda sunđerom i nakon što se osuše, posude su spremne za punjenje.

Obratite pažnju i na kvalitet supstrata koji koristite, jer i on može uticati na zdravlje biljaka.

Koji treba da bude pouzdan supstrat sa kojim imate pozitivno iskustvo.

Pritom možete koristiti i svoju zemlju iz bašte, odnosno iz vaših perma modela. Ali je jako bitno da pratite adekvatne uslove kako biste sprečili poleganje.

Jedan od tih uslova je da zemlja bude dovoljno vlažna, ali ne preterano. Preterano zalivanje supstrata, zemlje ili komposta može uzrokovati poleganje.

Sada, kada ste pripremili saksiju i napunili je supstratom, zapamtite – nikada nemojte previše zalivati biljke.

SETVA

Sledeća ključna tačka je setva, koja je i deo prevencije.

Biljke obavezno sejete na predviđenu dubinu, ne preduboko. Ako su preduboko, biljke se muče, imunitet im opada, i postaju podložne poleganju. Takođe, sejete ih ređe – ne koristite jednu žardinjeru za previše semena. Retka setva i dubina do 1 cm su ključni.

U prevenciji poleganja korisne su vrećice čaja od kamilice – stavite osam vrećica po ivicama žardinjere. Kamilica pomaže u prevenciji razvoja gljivica. Drugi korak je posipanje peska na vrh zemlje, posebno ako koristite vlastiti kompost, jer nije sterilan. Pesak od 5 mm stvara nepovoljne uslove za gljivice.

Biljkama obezbedite dovoljno svetlosti i toplote – to je ključ prevencije poleganja.

TRESETNA MUVA

Sledeći problem je tresetna muva. Njene crne mušice pojavljuju se na vlažnom supstratu ili kompostu. Same mušice ne uništavaju biljke, ali njihove larve mogu uništiti celu presadu.

Sterilni supstrati mogu biti rešenje. Izbegavajte supstrate koji ostaju od uzgoja šampinjona, jer nisu pogodni za presadu.

Pratite ove korake da biste zaštitili vaše biljke i osigurali njihov zdrav rast.

Budite uvereni da sa sobnim biljkama sigurno donosite tresetnu mušicu, jer one često žive u simbiozi sa sobnim biljkama. Zbog toga je važno da presadu držite odvojeno od sobnih biljaka, nikako u istoj prostoriji. Ja presadu uzgajam na potpuno drugom mestu u odnosu na sobne i višegodišnje biljke, kao što su paradajzi, paprike, patlidžani i andske jagode, koji takođe mogu biti izvori tresetnih mušica.

Da biste sprečili tresetnu mušicu da položi jaja na supstratu gde je vaša presada, ključno je da zaštitite mesto gde biljka dodiruje supstrat ili kompost. Tresetna mušica polaže jaja samo na vlažnom supstratu, pa je važno da zalivanje bude dozirano. Jedan od trikova je posipanje pepelom oko presade, što će odbiti mušice, a biljke pritom vole pepeo. Takođe, možete posuti sloj peska od 5 mm oko sadnica, čime stvarate neadekvatne uslove za razvoj larvi.

Još jedan efikasan način je upotreba kore citrusa, posebno pomorandže, koju treba osušiti, usitniti i posuti po supstratu. Granulirani beli luk ili sitno iseckan čen takođe pomažu – ne samo da odbijaju tresetnu mušicu već deluju i kao fungicid, jer beli luk sadrži sumpor koji hrani biljke.

Ako se pojavi bela plesan na površini supstrata, to je manifestacija biosveta u kompostu. Ukoliko plesan nije duboko prisutna, dovoljno je kašikom lagano skinuti sloj sa biljaka. Ovo neće naškoditi biljci, već rešava problem.

SMRZAVANJE PRESADE

Smrzavanje presade je ređa, ali ozbiljna pojava. Iako su biljke koje sejemo otporne na niske temperature, mikroklimatski uslovi mogu izazvati nagle padove temperature, što dovodi do smrzavanja presade. Zato je važno, kod najave temperature ispod -3°C, biljke uneti unutra tokom noći, a preko dana ih izlagati spoljašnjoj temperaturi ako je iznad 0°C. Takve faze obično traju kratko, u januaru ili početkom februara.

Organizacija je ključna – ako sadite u žardinjerama, lako ćete unositi i iznositi biljke po potrebi. Na kraju, pogledajte kako se zimska bašta oporavlja nakon snega – biljke koje su preživele sada se bude, kao da su spavale.