BAŠTOVANSTVO ZA DECU
Biljana Banović
28/02/2024
BAŠTOVANSTVO KAO PLATFORMA ZA ODGOVORNO PONAŠANJE
Poslušajte drvo, mnogo je starije od vas i može svojim emotivnim govorom da nas poduči umeću življenja u skladu sa sobom. Ukoliko nemamo taj sklad nismo u stanju da ga postignemo sa okolinom. Mi smo deo zatvorenog ciklusa koji diše. Naše odrastanje je direktno povezano sa odrastanjem naših predaka i potomaka. Upravo na tim porama, na kojima ciklus diše, mi imamo slobodu da ga kvalitetno usmeravamo.
Živimo u “stalno opasnom svetu” i svaka generacija roditelja misli da se nekada lakše živelo. Život je kroz vekove uvek nosio jednaku težinu i lakoću. Samo od nas, našeg pristupa i pogleda, zavisi da li je svet i zaista opasan. Svoje strahove prenosimo na decu i na taj način ograničavamo njihovu radoznalost i to se konotira na emotivni i intelektualni status odrasle ličnosti. Deca usled toga imaju vrlo malo realnih iskustava i kontakata s prirodom i upravo tako mi kreiramo, uz pomoć niza okolnosti, nove odrasle osobe koje su potpuno udaljene od prirode. Upravo tu nastaju svi problemi čovečanstva!
Izdvajajući sebe iz predatorskog lanca, dajući sebi status dominantnog, stavljajući sebe na pijedestal nekog ko je IZNAD po moralnosti i intelektu (jer jedino mi imamo Osećanje Morala, a ne znam kolika nam je to prednost?!) mi smo posmatrači, a ne učesnici. Upravo zbog toga nam u svakodnevnom životu u svim segmentima treba pomoć!
Koliko je baštovanstvo važno za decu?
Jedan je od mehanizama oslobađanja od strahova, pre svega roditelja, pa omogućava utemeljenje jakih ločnosti u našoj deci. Baštovanske aktivnosti, usklađene sa starosnom dobi deteta, obezbeđuju najbolju platformu za učenje i pravilan razvoj. Deca uživaju u kontaktu sa prirodom, vole da sade i provode vreme sa biljkama. Taj kontakt ih uči umetnosti voljenja.
Baštovanstvo je za decu mnogo više od proizvodnje hrane; to je obrazovna i razvojna aktivnost koja uključuje:
1. Razvoj samopouzdanja jer postižu ciljeve i praktično se ostvaruju.
2. Odgovornost jer brinu o biljkama da bi postigli ciljeve.
3. Fizičku aktivnost koja prevenira pretilnost (dijabetes).
4. Razvija želju za istraživanjem, razmišljanjem i razumevanjem jer deca uče o biljkama, životinjama kao učesnicima u baštenskoj predstavi, oblacima, vetrovima, ishrani…
5. Razvija se ekološka svest kod dece što je od planetarnog značaja danas.
Ukoliko nemate svoj komad raja vi naparavite deci baštovanski kutak na balkonu. Ili, jednostavno, nabavite im saksije sa biljkama o kojima će samo oni da brinu. Ovaj metod približavanja baštovanstvu saksijskim biljkama, počinje od ranog uzrasta kada bi trebalo na udomite i prvu biljku za svoje dete koja će biti samo njegova odgovornost.
Deca do 3 godine bi trebalo da brinu o lisnatim biljkama kao što je filodendron puzavac.
Deca od 3 – 6 godina su spremna za zeleni ljiljan, dracenu, fikus (nemaju bodlje, a nisu otrovne biljke).
Deca od 6 – 9 godina su spremna za palme, srebrnu puzavicu, tradeskanciju (vrlo je važno to što se ove biljke lako razmnožavaju reznicama, jer je to veština koju deca lako savladavaju pri tom se suočivši sa sopstvenom sposobnošću da prošire biljke).
Deca od 9 – 12 godina su zaintresovana za biljke mesožderke jer ih u tom uzrastu zanima ono što je neobično.
Deca iznad 12 godina rado brinu o kaktusima i sekulentima jer su raznovrsnih oblika i vrlo su zgodni za početak kolekcionarstva.
Imate mnogo načina da decu približite prirodi. I sebe! Odgovornost je na nama. Svaki dan biramo, osećanje morala nas uvek stavlja pred alternative, i prečesto pogrešno biramo. Vreme je za promene ako želimo da nam nešto od resursa ostane.