OVDE SI SVOJ GAZDA – NEKO RUŠI, A NEKO I GRADI

Kada pokušate da se pozovete na neko svoje pravo ili da se izborite za neku pravdu, tada izlaze iz svih pisanih reči, usvojenih pravilnika i zakona neke nove rečenice, sakrivene u pozadini, koje opovrgavaju elementarna ljudska prava. E tu se tek suočavate da je svet sačinjen od licemerja i da zakoni koje živimo nisu uopšte osmišljeni kako bi bio zaštićen čovek, priroda i planeta.

U svom životu najčešće sam se suočavala sa apsurdom odbrane prirode. Jer tek na tom mestu ima najviše licemerja. Čovek uvek, ali baš uvek, materijalnu korist stavlja iznad ekologije, prirode, prava manjina (ugroženog predatorskog lanca).

To je apsurd jer drugu prirodu nemamo.

U gradovima je život zagađen na mnogo brutalnih načina. Ako želite da očitate kvalitet vazduha koji dišete shvatićete da dišete kancerogene supstance. Ako na to ukažete bilo kojoj instituciji prebacivaće vaš slučaj od vrata, do vrata dok vas ne umore i nateraju da odustanete.

Ako ukažete da postoji izvor kontaminacije reka hapsiće vas i proglasiti stranim plaćenicima. Od toga će napraviti političku senzaciju dok vas ne nateraju da živite u nepravdi.

Čim pokušate da pojasnite opasnost upotrebe pesticida i ponudite alternativu na vas puštaju besne lobističke pse kako bi vam istrošili energiju i naterali da pucate u prazno.

Ovo je ljudska realnost, apsurd.

Da li taj apsurd mene lično pogađa?

Odgovor je ne.

Ovde svako radi svoj posao: neko ruši, a neko i gradi.

Svima je smisao isti. Jer dok je onih koji ruše, mi ćemo brže graditi.

PROČITAJTE: KOJA SU TRI LJUDKSA STRAHA?

---

Nemoj da živiš nepravdu oslanjajući se na sistem koji će uvek materijalno da stavi iznad čoveka. Pokreni svoj sistem malih polja, svoju baštu. Oterali su nas iz sela u fabrike jer su svesni gde je čovek jedino moćan: na vlastitom imanju, u svom voćnjaku, u svojoj bašti.

E tu si gazda ti.

Osvesti se na vreme!

---