KAKO POSTAVITI DECEMBARSKI RASADNIK

U ovom tekstu objasniću vam kako postaviti decembarski rasadnik.

KADA I ZAŠTO POSTAVLJAMO DECEMBARSKI RASADNIK?

Decembarski rasadnik postavljamo od 10. decembra i jako je važan jer sve sadnice koje sada sejemo ubacujemo u baštu od 1. aprila. Ubacivanje sadnica tada je značajno jer one pripadaju plavoj zoni, o kojoj ću kasnije govoriti. Te sadnice imaju adekvatne uslove za rast i razvoj – još uvek puno vlage i niže temperature, čime izbegavaju visoke temperature i sušu.

Takođe, decembarski rasadnik omogućava veću berbu. Sadnice koje se sada seju ranije dospevaju za berbu, već od juna, što donosi raniju smenu kultura i značajno veću ukupnu berbu nego kada se sadnice ubacuju kasnije, tokom maja ili juna.

PLAVA I CRVENA ZONA

Kod uzgoja presade važno je znati koja je zona plava, a koja crvena. Plavu i crvenu zonu kreirala sam u edukativne svrhe na platformi “Trag Biljke”. Plava zona uključuje biljke koje dobro podnose mraz, čak i temperature do -10°C, ali ih pri najavi -6°C unosimo u zatvoreni prostor.

Međutim, ove biljke ne podnose dug boravak u zatvorenom prostoru jer to može izazvati prerastanje i poleganje sadnica. Optimalno je da klijaju unutra, a čim niknu, da se iznose napolje, čak i ako je hladno. Važno je da sadnice rastu na direktnom svetlu i nižim temperaturama.

ŠTA SEJEMO U DECEMBARSKOM RASADNIKU?

• Sve vrste kupusarica
• Dve vrste celera
• Praziluk (“Dugi beli”, “Kamuš” ili “Karentan”)
• Lukovi i semena lukova
• Peršun, celer, paštrnjak
• Mrkvu
• Prolećne salate
• Radič

Za primorska područja, krajem decembra počinje setva graška. Za više detalja, pročitajte “Nedeljnik”, gde sam objavila kompletan spisak kultura za decembarski rasadnik.

Nedeljnik Trag Biljke je besplatan.
Da biste dobijali Nedeljnik potrebno je da se prijavite na prijavu putem OVOG LINKA

Napomena: do sada smo objavili 6 Nedeljnika. Ukoliko želite stare brojeve, slanje takvih Nedeljnika se naplaćuje. Iznos slanja je  istaknut na linku PRIJAVE ZA STARE BROJEVE NEDELJNIKA

Setvu graška kao presadu, to je prvi turnus graška u čaše. Ali o svemu ovome ćemo sada da pričamo pojedinačno.

Zapravo, cilj ove epizode jeste da vam pojasni koliko čega je sada potrebno posejati. Jer pazite, imamo decembarski, februarski, majski i julski rasadnik. Svi ti rasadnici imaju sličnu tematiku, samo različite sorte, ali ovde je ključ u različitoj količini sadnica.

A za sve vas koji pitate u čemu sejemo decembarski rasadnik, evo prilažem primer ovakvih žardinjera. Zapravo, mi jedne te iste žardinjere koristimo godinama.

Ove žardinjere su pogodne zato što imaju dubinu. Sve ove sadnice zahtevaju dubinu, jer u suprotnom, imaćete prerast ovih biljaka, jer one pripadaju plavoj zoni i imaćete poleganje sadnica. Na taj način, zaista imate gubitak.

Dakle, vodite računa o dubini!

Ja sam izabrala ove žardinjere, zato što možete da kombinujete puno biljaka. Zapravo je sada poželjno da imate maksimum tri žardinjere na vašem balkonu, jer se tu mogu kombinovati biljke. O toj kombinaciji ću vam sada nešto reći. I jako je važno da one imaju idealne uslove, jer ovakva jedna žardinjera ima mnogo hrane i uslove da se razvija nešto dublji koren.

Pre nego što nastavim o svakoj kulturi pojedinačno, želim da vam dam nekakvu okvirnu cifru onoga što ćete posejati, da ne preterete sada sa sadnicama, pa onda nemate gde da ih sadite. Zapravo, hoću da vam pričam o kombinovanju biljaka.

Primera radi, uzmite tri žardinjere. To je praktično, jer kada najave -6°C, vi ćete te žardinjere unositi u stan. Jako je važno da imate prostor, jako je važno da ne bude naporno to unošenje i iznošenje. Zato je bitno da kombinujete biljke.

Recimo, jedna žardinjera treba da bude za kupusarice. Vi možete tačno da rasporedite sve vrste kupusarica upravo u jednoj žardinjeri, jer toliko nam sadnica sada i treba. Zatim, druga žardinjera može da se odnosi na štitarke, kao što su mrkva, celer, peršun, paštrnjak. Dve vrste celera imamo. I na taj način ćete rasporediti.

Velika je greška ako iskombinujete biljke koje imaju različitu dužinu klijanja. Vi ste tada u problemu. Primera radi, ovo je žardinjera sa kupusaricama. Kupusarice klijaju za 2-3 dana, već ćete videti prve klice. Odmah čim vidite da je nekih 10% biljaka proklijalo, vi to izbacujete napolje.

O tome govori Lekcija 1.

Ali ako ovde napravite kombinaciju kupusarica i mrkve, imate problem, jer mrkva klija do 20 dana. Nekad se desi i za 12 dana, ako je vaše seme, ali to stvara problem. Morate da izbacite ovu žardinjeru zbog kupusarica, a mrkva nema ugodne uslove za klijanje, jer za klijanje su potrebni toplota i vlaga. Zato je važna pravilna kombinacija.

Možete kombinovati štitarke, kupusarice, praziluk i luk. Savetujem da ih ne kombinujete zajedno, iako imaju iste uslove, jer često pomešate etikete i ne znate šta ste posejali. Bolje je kombinovati praziluk i salate ili luk i radič. Na taj način obezbeđujete adekvatne uslove svim semenima.

KUPUSARICE

U ovoj epizodi želim da vam dam tačne smernice o količini semena za sejanje, jer je u pitanju decembarski rasadnik. Nama ne treba mnogo kupusarica za početak aprila. Važno je da znate koliko kupusa vam treba. Na primer, sada se nalazim kod jesenjeg, odnosno zimskog kupusa, kojeg ima mnogo u bašti. To je kupus iz majskog rasadnika. Razlika između decembarskog i majskog rasadnika leži u broju i vrsti kupusarica koje sejemo.

U decembarskom rasadniku ne treba više od 30 sadnica ranog kupusa, kao što je “Ditmar rani”. Morate da izračunate koliko kupusa ćete jesti svežeg. Ne možete kiseliti kupus u junu, kada dospe za berbu. Ako želite 30 kupusa za svežu potrošnju, sejete 30 semena plus 30% više, jer morate računati na gubitke.

Kupus iz decembarskog rasadnika zahteva posebne sisteme zaštite, kao što su inkubatori ili boksovi za kupusarice.

Ovi sistemi pružaju zaštitu od štetočina kao što su buhači, stenice i lisne vaši. U poređenju s tim, jesenji kupusi, koji se seju u maju, napadaju uglavnom stenice, ali za njih su sistemi zaštite već postavljeni.

KELJ

Kod keljeva je situacija slična. Nemojte preterivati sa sadnicama, jer keljevi dospevaju krajem juna ili početkom jula. Treba da imate onoliko glavica kelja koliko planirate da jedete u tom periodu. U majskom rasadniku ponovo seju keljovi u većoj količini za jesenju svežu berbu.

A takođe nam trebaju i kao zimska hrana.

Kao što vidite, oko mene je sneg i ovo je moja hrana pod snegom. Tada keljovi dobijaju i najbolji ukus. Kada se desi sneg i mraz, sav skrob se pretvara u šećere. To je način da kupusarice zaštite svoje ćelije od smrzavanja.

Ljubičasti kupus nemojte uopšte da sejete, jer je to zimska kultura. To je jedna od najvećih grešaka baštovana. Poseju ljubičasti kupus koji im se dopada, i na kraju nemaju berbu do zime.

BROKULA

Što se brokule tiče, preporučuje se do desetak sadnica, ne više. Brokule loše podnose visoke temperature. Nekad imate sreću da ih uzgojite u letnjem periodu, ili je u pitanju sorta koja bolje podnosi visoke temperature.

Nemojte se opterećivati velikim brojem sadnica. Desetak sadnica je dovoljno da ih vidite, proučite i probate da ih uzgojite. Ako ništa drugo, dobićete cvetne stapke koje su jestive. Brokula je jesenja i zimska kultura, što se vidi iz toga da sada imam berbu – skinem sneg i berem brokulu. Dakle, ne više od deset sadnica.

KARFIOL

Kada je u pitanju karfiol, situacija je slična kao i sa brokulom. Ne savetujem više od desetak sadnica za decembarski rasadnik. To su kulture koje dobro podnose jesenji period, dok u rano proleće postoji veliki rizik da procvetaju i ne formiraju plodove.

PROKELJ

Što se prokelja tiče, ne treba da vas zabrinjava ako biljka padne pod snegom – to je uobičajeno. Prokelj voli niske temperature i formira male kupusiće. Preporučuje se desetak sadnica, možda čak ni toliko. Prokelj ne podnosi visoke temperature.

Ako posadite puno prokelja, dobićete lisnatu biljku koja neće napredovati, zauzimaće mesto u bašti. Prokelj treba sejati masovno od 15. jula. Drugi turnus prokelja možete posaditi kasnije i on će biti spreman za berbu u januaru i februaru. Dobro se snalazi na snegu i niskim temperaturama. Razmislite o tome da li želite da zauzme mesto biljkama poput boranije, cvekle ili salate koje možete uzgojiti tokom sezone. Prokelj možete potpuno izbaciti iz decembarskog rasadnika.

KELERABE

Kelerabe su poslednje na listi. Njih uvek možete sejati u neograničenim količinama. Oko 100 keleraba je uvek dobrodošlo jer ne zahtevaju stalno mesto.

Kelerabe možete kombinovati između svih glavnih kultura, jer vidite koliki prostor zauzima jedna keleraba. Ona će još malo narasti, a može joj se skinuti i lišće. Dakle, kelerabe možete saditi u svakom rasadniku: decembarskom, februarskom, majskom ili julskom, i to u neograničenoj količini. Verujte mi, sve kelerabe ćete moći da udomite u svoju baštu.

Sada, kada smo završili sa kupusnjačama, pričamo o drugim kulturama. Želim da vam ovo svedem na razuman nivo, da se ne opterećujete sadnicama koje već imate u bašti. Trenutno smo u fazi kada su neke sadnice već u bašti jer smo ih pravovremeno sejali.

PRAZILUK

Na primer, ako ste u kalendaru dobili signal za sejanje praziluka, a već imate praziluk u bašti, kao što je moj pod snegom, nećete ga sada sejati. Samo uklonite sneg i to su vaše sadnice. Ako nemate praziluk, možete ga sejati sada – “Kamuš”, “Dugi beli” ili “Karentan”.

MRKVA

Kod setve mrkve u žardinjere, za one koji već imaju mrkvu u bašti, nema potrebe za novom setvom. Sadnice se ubacuju u baštu 1. aprila. Ako nemate sadnice, posejte mrkvu sorte “Santenay”.

CELER, PERŠUN, PAŠTRNJAK

Što se tiče ostalih štitarki – celer, peršun i paštrnjak – ako ste ih posejali u oktobru ili septembru, ne sejete ih sada. Već imate te sadnice u bašti.

Važno je obratiti pažnju na oznake za celer korenaš i celer listaš. Najčešća greška je mešanje ovih kultura, jer ih negujemo na potpuno različite načine. Kod listaša vezujemo lišće kako bismo pospešili rast lisne drške, dok kod korenaša skidamo lišće kako bi koren bujao.

Ako ne znate koji celer imate, skinite list. List listaša je ispunjen, dok je list korenaša cevast i probušen. Tako ih možete razlikovati.

RADIČ I SALATA

Setva radiča je novina u programu.

Posejte oko 30 sadnica za prolećnu baštu, jer brzo cveta. Kod salata sejete ograničene količine – oko 50-100 sadnica je dovoljno za aprilsku presadnju.

Sve što sam pomenula, već je napisano u šestom “Nedeljniku”.

Ako se još niste prijavili, uradite to sada – “Nedeljnik” je potpuno besplatan i stiže na vašu e-mail adresu.