Moj otac je bio čudan i neuklopiv. Iz ove distance ga jasnije vidim. Takvim ljudima je teško da se uklope u sistem i celi život beže od istog.

S pijace je donosio crvljivu hranu i onu koja je oštećena i tada sam naučila da ne jedem hranu koju ne žele da jedu i ostale bube.

Oca je boleo sistem, ljudi i mislim da su mu na kraju i sudili. Mogao je još da živi tako dobar.

Celi život slušam da ličim na oca i osećam njegove “slabosti” u sebi samo za razliku od njega mene ljudi uopšte ne bole, a sistemu se protivim onako kako umem.

Ne znam da li ste čuli za fenomen HORMEZA? Kao polu biljka, izjedena i pokidana, adaptiram se na “toksine” i stvaram odbranu. U prevodu “što te ne ubije to te ojača”.

Mog oca su ubili neljudi i ljudi, mene neće ni jedni ni drugi.

Dok se nisam upustila u edukaciju na drustvenim mrežama nisam ni slutila da su ljudi surovi i da kradu, da radije biraju ružnu reč, a u stanju su gradacijski da mrze. Da ih pitaš zasto sigurno ne bi znali odgovor.

Čitam te komentare ispod reels snimaka i shvatam da smo decu nepravedno osudili na veći stepen nasilja. Da li je iko uopste video kakvo nasilje vrše odrasli ljudi jedni nad drugima na drušvenim mrežama, u kolektivima, na ulici, u vožnji? Zastrašujuće je to. Jer, ono su deca, a mi smo odrasli i trebalo bi da damo primer.

Kada čitam osobe koje mi pisu da sam idiot uz citav asortiman psovki i reči koje opisuju genitalije prvo se pitam šta se tim ljudima desilo u životu.

Da li je ženi koja me pljuje tog dana neko povredio emocije pa mora na mene? Da li je taj čovek koji mi piše da sam idiot možda u nekoj bolnici sam i nesrećan? Okrećem ljude i tražim razumno objašnjenje.

Teško da bih ja izdvojila vreme da nekom pišem nesto ružno. Univerzumski balans je u nama. Ko tebe kamenom ti njega hlebom jer tebi se vraća hleb.

I meni se vraća kroz divne ljude koji razumeju, ustaju da odbrane, stave sebe ispred mene.

Dragi moji mrzitelji, ovo je pismo upućeno vama jer znam da i ne znate koga mrzite već samo baštinite mržnju.

Postoji vežba koju primenjujem kada sam ljuta. Samo se zaustavim u jednoj tački i ćutim. Pustim da se talasi oko mene smire. Ako razvijam gnev, gnev će mi se vratiti silinom Neba. Svi imamo svoje okidače za dobro i loše.

Mene ni jedna ružna reč ne pogađa jer nisam kao otac, živim hormezu. Ovde svako radi svoj posao i ja ga radim.

Pobeda je da se svaki dan podižu perma modeli širom sveta. I u ovom trenutku dok pišem nadgledam podizanje 6 bašti u regionu.

Svaka bašta jedna pobeda. Na rečenicu “ti si idiot” samo se nasmejem. Eto u Čačku jos jedna bašta dok si Ti Čoveče ispisao ružnu rečenicu.