PROGRAM KOJI STALNO HRANI – ZONE U BAŠTI

Leonardo da Vinči je u svom duševnom opusu imao pristup svetu “Saper vedere” (znati kako videti), koji objašnjava da samo naša čula činjenice pretvaraju u iskustvo. Za njega su to bile oči. Ja biram čulo dodira, kožu, list, seme…

Ja biram nežnost, dodir činjenice pretvara u iskustvo. Dodirnuti seme, disati u(z) njega, poljubiti list biljke, osetiti drhtaj kukuruza nenaviknutog na nežnost, pripitomiti spremnošću da slušaš (zaista čuješ) ton u jednom muzičkom dijalogu. Zahvalnost biljci za podarene plodove jer samo srećna biljka daruje lekovitošću. Svaka biljka ima ruke, mnogo ruku kojim grli tešiteljski vešto i oči koje “vide dodirom”. Nekada su ipak samo deca koja u zagrljaj beže. U svakom slučaju, zagrljaj vam je garantovan.

Ovo je bila najljubavnija sezona ikad! Zovem je Ljubičasta. Kažu da je ljubičasta boja retka u prirodi, a ja obojih njome svaku ćeliju. Otmenost plave i vatra crvene nacrtale su zajednickom bojom mapu na mojoj duši.

Program koji stalno hrani je program postavljanja zona u basti koji je doprineo kvalitetu mog života:

– nisam isfrustrirana jer stalno kasnim, konacno uvek stizem jer su mi ciljevi jasni

– nemam gomile hrane s kojom ne znam sta cu vec uvek puno sveze hrane koju mogu da potrosim

– imamo kontinuitet setve, sadnje i berbe

– imam jasne korake i aktivnosti, zone su moja rampa

– imam zimsku bastu koja izdrzava ekstreme jer sorte su izabrane po meri zime

– pokazujem da moze bez plastenika vec godinama

– sebe sam konacno stavila na prvo mesto i u tome su mi pomogle zone

Basta kao vezbaonica licne svesti o sebi.

Moje berbe u novembru.

Vecina basti je zaorana (tuzno) za narednu sezonu, ali no dig ima ulogu da vas stalno hrani.