BAŠTA BEZ KOPANJA – PREDNOSTI “NO DIG” SISTEMA

Ako želiš da pomogneš drugima/drugom, moraš prvo da promeniš sebe.

I sve je prasnulo u meni kada sam potpisala peticiju za zaštitu pčela. Pomeram grumen zemlje u ruci i gledam u kišnu glistu pitajući se još koliko će vremena da prođe do nove peticije za zaštitu kišnih glista?

Koliko smo odgovorni?

Kažu da će bez pčela čovečanstvo opstati samo četiri godine, a nisam uopšte sigurna da to neko ozbiljno shvata.

Peludni pištolji, ha?

Čovek misli da je uspešno stvorio zamenu za sve prirodne sisteme, a zapravo smo nemoćni upravo onda kada od prirode bežimo ka veštačkom besmislu.

Posmatrala sam kako nam bića oko nas govore gde smo pogrešni.

Pred mojim očima se pojavila scena: polovina parcele koja se hemijski tretira je utegnuta i čista, dok je parcela u blizini za koju znam da se hemijski ne tretira puna krtičnjaka. Odaju vas krtice u smislu i besmislu.

Mašine koje uvodite u svoje bašte, svake godine iznova obrađujući je, su jedan od planetarnih problema. Unište kuće svih životinja, naruše biodiverzitet tla, prevrnu humusni sloj koji ste tokom sezone stvorili i definitivno vas čine zavisnim od vremenske prognoze i hemijske industrije.

“No dig” sistem zahteva promenu. Onu u vama. Ne možete na ovaj sistem da pređete ukoliko niste spremni, duhovno spremni. No dig je duhovnost baštarenja. I svako od vas može da neguje život u tlu na ovaj način.

Čovek neće moći da preživi ukoliko ne shvati da je život svakog bića oko njega vredan divljenja.