KAKO MALČIRATI TLO?

Biljana Banović, novembar 2017.

---

Malčiranje tla je jedan od najvažnijih metoda očuvanja tla.

Takođe, ova metoda vrlo često zbunjuje vrtlare početnike. Očuvanje života u tlu je izvor plodnosti.

Rad na humifikaciji tla mora da bude konstantan. Humifikacija tla u Kini ima istoriju dugu par hiljada godina, jer oni nikada nisu izašli iz sistema “malih polja”. Humifikacija tla za njih je obaveza. Mogli bismo da učimo od njih.

Ako malčiranju pristupate samo kao načinu borbe protiv korova bićete vrlo razočarani. Preduslov za čitavu ovu bajku jeste da zavolite korov i uspostavite dobar energetski odnos sa svakim stanarom u vrtu. Zato, malčiranje nije tu da spašava vaša leđa, već život u tlu. Svakako će se s godinama broj korovskih biljaka smanjivati, ali to je više zbog toga što biološke metode podrazumevaju prestanak klasične obrade tla u vidu oranja ili frezanja.

Meni je cilj da početniku baštovanu/vrtlaru na jednostavan način objasnim kako započeti malčiranje uz nužan izbor materijala.

Početak bi bio neobrađena površina – ledina, koju želite da pretvorite u obradivo tlo. Ima mnogo komplikovanih metoda koje podrazumevaju upotrebu kartona, ali ja sam veliki protivnik unošenja u tlo hemije koja se nužno nalazi na kartonima. Do ekoloških kartona prilagođenih bio proizvodnji se teže dolazi i cenom nisu pristupačni.

Dakle, kartoni ne ulaze u baštu/vrt!

Uvek mislite na budućnost i potencijalnu mogućnost da sertifikujete svoju proizvodnju koja podrazumeva analizu tla.

S obzirom da malč čuva humusni sloj zemljišta vi ga morate prvo stvoriti. Kada jednom zaorete zemlju, neka to bude i poslednji put. Mnogo bolje rešenje je uslojavanje perma modela. Postupak uslojavanja perma modela objasnićemo vam u nekom narednom tekstu.

Ukoliko zaorete zemlju, te prve godine imaćete veliki problem sa korovskim biljkama, jer svaka semenka iz tla dobija svoju inicijaciju da nikne, ali će ujedno te korovske biljke puno da vam kažu o stanju u tlu. To je godina u kojoj se zaljubljujete u korovske biljke.

Moguće je!

Ja ih jednako volim kao i one koje uzgajam.
Kada na proleće krene sadnja, vi možete da počnete sa malčiranjem.

Uzeću primer jedne kulture kao što je luk. Posađeni luk se mora prvo okopati, dobro zaliti i tek onda oko njega slažete sag od sena (moj izbor). Tako radim sa svim prolećnim biljkama. Iako imam baštu/vrt bez obrade, malč skidam 20 dana pre sadnje (max) da bih vilama kopačicama prozračila tlo i da bi se tlo zagrejalo za sadnju. Tada spuštam semena u zemlju i nakon nicanja oplevim ih i plitko okopam. Tek nakon toga vraćam malč na tlo. Sadnice kao što su paprike npr. sadim na malčirane parcele duboko i nikada ih ne okopavam već samo dodajem malč. Nadam se da je razlika u pristupu evidentna.

Vi morate da pratite tlo, stanje u bašti/vrtu uopšte. Imam deo bašte/vrta sa teškim i glinastim tlom koji je u fazi humifikacije i sloj malča menjam u zavisnosti od vlažnosti tla. Malč na glinastom tlu nekada može biti problem. Takođe, ovog leta smo svi imali velike probleme sa voluharicama tako da sam skinula malč sa svojih jesenjih gredica. Vi ste upravo ta poluga koja čitav sistem pokreće posmatranjem i učestvovanjem.

Što se materijala za malč tiče izbor je veliki:

Seno 

Koristim detelinu jer je čitava biljka izvor azota) se u mojoj višegodišnjoj praksi pokazalo kao najbolji materijal za malč. Lako je razgradivo i treba ga dodati bar tri puta u toku sezone, ali mi na licu mesta proizvodimo kompost na taj način. Prozračno je i propusno kada su padavine u pitanju.

 

VIDEO – KAKO DA ISKORISTITE TRAVU?

 

Slama

Slamu ne koristim, jer je ne mogu naći kao netretiranu. Žitarice se uglavnom tretiraju protiv korova. Ukoliko je ukopate imate suprotan efekat – ona troši azot za sopstvenu razgradnju.

Treset 

Pomeni nikako unositi u vrt. Crnogoričin treset koristim za malčiranje borovnica, jer one vole ekstremno kiselo, ali ima veliku manu kao što je nepropusnost. Treset se ne sme ukopati jer troši sve zalihe azota iz tla za sopstvenu razgradnju. Osim toga, često je izvor hrušteva.

Kora drveta 

Dobar malč za staze naročito tamo gde ima puževa. Puževi koru drveta izbegavaju.

“Korov”

Biljke koje niču po vašim gredicama su malč na licu mesta. Zato nemojte da vas korov ljuti. Dok skidate korovske biljke samo ih spuštate na malč obnavljajući ga. Većina korovskih biljaka su lekovite.

Sveža trava 

Često je koristim i mora se staviti u tankom sloju jer je za proces razlaganja neophodan kiseonik. Osim toga udaljite je od stabla biljke da vas ne bi iznenadilo iznenadno propadanje zahvaćene procesom razgradnje.

Začinske biljke

Neverovatno obogaćuju tlo svojim lekovitim svojstvima.

Zaperci paradajza

Neophodan malč oko kupusarica jer deluje repelentno na buhače i gusenice bjelca.

Mahunarke

Cela biljka leguminoza je bogata azotom. Koristeći pr.prazne mahune graška ili cele biljke nakon rezanja, vi na površinu stavljate ogromnu količinu azota. Postepenom razgradnjom taj azot postaje dostupan biljkama.

Sve ovo gore napisano podrazumeva prestanak klasične obrade tla. Ukoliko i dalje planirate da orete, da imate polovičan pristup i samo sezonski malčirate vrt kao odbranu od suše, onda nikako nemojte da birate slamu, treset i koru drveta. Njih ne smete da zaoravate.

Malčiranje je lako, bitno i u pitanju je živi proces koji podrazumeva prisutnost baštovana/vrtlara kao posmatrača. Nije šablon i ne sme biti. U prvoj godini će vam biti malo teže ali i to je jedan od načina da puno učite. S vremenom ćete videti da biološke metode savršeno funkcionišu. S vremenom neće biti rasejavanja korova, predatorski lanac se uspostavlja i vaše tlo postaje vrlo plodno. Malčiranje strašno zbunjuje početnike. Veliki problem nastaje zbog očekivanja. Gde god čitate o time piše da se rešavate korova i smanjuje se rad u bašti/vrtu. Prve godine pripitomljavanja tla to nije tako. Potrebno je kombinovati biološke metode i biti istrajan. Rezultati su vidljivi odmah jer tlo na taj način čuva vlagu, ali borba sa korovom traje.

Pokušala sa ukratko objasniti (koliko je to moguće) da malčiranje podrazumeva pre svega zaštitu života u tlu i to je osnov za humifikaciju tla. Mnogo je smešno to što ljudi svake godine zaoravaju sveži stajnjak i prevrću već formiran humusni sloj u dubine gde nema kiseonika.

Potpuno rušenje sistema na kome se radi cele sezone.

I ti isti ljudi se često žale “kako su dobro nađubrili, ali eto podbacio rod”. Ukopavanje stajnjaka je pogrešno. Posle mraza zemlja jeste mrvičasta, ali s obzirom da u njoj nema života, prva kiša od nje napravi nepropusnu površinu.

Moj cilj je da svi savladaju metode koje su ostvarive. Ne želim da pišem bajkovito jer to nužno nosi razočaranje. Iskustvo iznosim i stav da su prve godine najteže. Sve nakon toga je lako. Samo se mora istrajati. Jedino takav način proizvodnje hrane je umetnost i vrhunska kreativnost na delu.

Stranica prati čitavu sezonu.

Neka vrsta knjige je.

Sve što praktično radim delim sa vama.