STARA SAM – da ne bih ustala u ODBRANU ŽIVOG TLA

Osećam dug prema njemu. Ili njoj. Čudno je teško odrediti pol lusteru, ali zvao se Kiša. Da je barem samo predmet, a ne jedan svedok vremena i jedino što sam želela da spasim iz te stare kuće.

Potpuno je pogrešan taj ljudski koncept podele na mrtvu i živu prirodu, jer sve oko nas komunicira i živi, a naša su čula ograničena za te komunikacije. Između mene i Kiše je mnogo “oblaka i duga” i to Sam što Jesam, jer se i ona našla na mom putu. Da bar ne vidim dušu svemu oko sebe?!

Tog sam dana shvatila:

– stara sam da pripitomljavam nove mačke, treba mi ona koja me poznaje.
– stara sam da bez suza rušim stare kuće, predugo su uz mene, fale mi unapred.
– stara sam da sadim paprike, a da ne razgovaram s njihovim korenom, ne mogu da ga ignorišem dok mi se obraća.
– stara sam da urlam na ljude jer ne razumeju svoje postupke, samo ih nemo gledam i čudim se.
– stara sam da bih verovala da institucije pomažu očišćenju Planete, nije im u interesu. A čudi me kad neko u njih veruje.
– stara sam da ne vidim važnost poznavanja resursa prirode, jer šta nam drugo preostaje?!
– stara sam da ne bih ustala u odbranu živog tla, ne bojim se, ne strepim.
– stara da bih sve pustila da se bahate sa hemijom.
– stara sam da verujem u opasnost bilo kog bića u prirodi osim čoveka. Svi su ostali u samoodbrani reaktivni.

Da, stara sam da ne bih mislila istinom.

Danas mi je poznanik postavio pitanje o borbi s korovom, odgovorila sam kratko da se ja ne borim s njim. Rekao je da je komunikacija sa mnom teška jer uvek tako odgovaram, sasečem u korenu, kao da nema dalje.

Ja sam jedna teška žena, kad je reč o prirodi ne pravim kompromise. Nije do mene da ih pravim.

Pročitajte još UVOD U MOTIVACIONO BAŠTOVANSTVO